Mitra Global CMS
Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS
 

Postovani,  

Web stranica multiplaskleroza.ba je mjesto gdje cete naci sve informacije o samoj bolesti i nacinima lijecenja, medicinskim i alternativnim.                                          Nadamo se da ce postati mjesto na kome ce se oboljeli od MS-e, njihove porodice i svi zainteresovani, rado okupljati, razmjenjivati misljenja, ideje i znanja o ovoj bolesti koja nas sve povezuje.
Stranica je pocela sa radom u julu  2008. i vec od pocetka postojanja je uspjela da ispuni svoj prvobitni cilj. Tome je doprinjela i cinjenica da ova stranica posjeduje ozbiljan i kvalitetan tim urednika i administratora, koji posjeduju znanja i znacajno iskustvo iz oblasti koje uredjuju.

 
 
Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS
Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS
     
Kako izgleda multipla skleroza u vasem mozgu Verzija za štampu E-mail
Iako ostecenje koje multipla skleroza MS uzrokuje u mozgu nije vidljivo spolja, ono moze da izazove sirok spektar simptoma.  U nastavku navodimo sta se desava unutar mozga onih koji zive sa MS, kao i na koje sve nacine moze da se zastiti ovaj kljucni organ. Multipla skleroza: Sve je glavi Multipla skleroza MS je bolest centralnog nervnog sistema koja ostecuje mozak, kicmenu mozdinu i opticke nerve. Karakterisu je lezije ili ostecenja tkiva koja nastaju kada se imuni sistem ne ponasa normalno i napada ove oblasti. Iako su mnogi simptomi MS u celom telu uzrokovani lezijama koje nastaju ili na mozgu ili na kicmenoj mozdini, kognitivni simptomi MS, oni koji se odnose na pamcenje, jezik i resavanje problema, su uzrokovani samo lezijama koje nastaju na samom mozgu. Lezije na mozgu su znak MS-a, ali to nije jedini nacin na koji MS moze uticati na funkciju mozga. MS takodje moze doprineti atrofiji ili smanjenju mozga tokom vremena – proces koji se desava kod svih ljudi prilikom starenja, ali obicno se dogadja mnogo brze kod ljudi sa MS-om. Atrofija mozga narocito moze doprineti kognitivnim simptomima MS-a. Sta se desava kada MS napadne mozak? Kod vecine ljudi koji boluju od MS-a simptomi bolesti se pogorsavaju iznenada ili tokom pogorsanja simptoma. Tokom egzerbacija dolazi do upale u krvotoku, sto je prvi korak ka relapsu ili novoj leziji na mozgu. Tokom ovog procesa celije imunoloskog sistema i druge supstance koje ulaze u mozak regrutuju lokalne celije koje onda izlucuju inflamatorne supstance u to podrucje. Neke od ovih celija i supstanci napadaju mijelin, belu masnu supstancu koja pokriva nervna vlakna u mozgu i drugim delovima tela. Nervno vlakno, poznato i kao akson je dugacak, uski deo nervne ćelije, neuron, koji se proteze od glavnog tela celije i prenosi signale iz nervne celije u druge celije i tkiva. U zavisnosti od toga sa kojom celijom ili tkivom je povezana, nervna celija moze da ucestvuje u velikom broju normalnih telesnih funkcija, od razmisljanja i razgovora do hodanja i pomeranja ruku. Mijelin deluje kao zastitni sloj spoljasnje strane nervnih vlakana. Kada dodje do njegovog ostecenja, nervna vlakna postaju izlozena, sto moze da dovede do toga da signali iz mozga budu pogresno ili manje efikasno preneti. Atrofija mozga: U cemu je problem sa gubitkom mozdanog volumena Prilikom starenja svi ljudi gube mozdani volumen – ovaj proces poznat je kao atrofija mozga, ali kod ljudi koji imaju MS, ovaj proces se obicno desava mnogo brze. Normalno je da svi na godisnjem nivou izgubimo 0,1 do 0,5 procenata mozdanog volumena. Medjutim, kod ljudi sa MS-om taj opseg je obicno 0,5 do 1,35 odsto. Kada lezija izazove odumiranje velikog broja nervnih vlakana, mijelin se u potpunosti izgubi iz podrucja mozga izvan te lezije. To je zato sto nervna vlakna mogu biti jako dugacka, sireci se od jednog dela mozga ka drugom. Lezija u pocetku moze da utice na samo mali deo nervnog vlakna, ali kada nervno vlakno odumre, mijelin se gubi citavom duzinom tog vlakna, a ne samo u onom delu koji je zahvacen lezijom. U mozgu postoje dve glavne vrste tkiva: siva masa i bela masa. Siva masa se sastoji od glavnih tela nervnih celija, dok se bela masa sastoji od nervnih vlakana koja se protezu iz ovih tela. Bela masa dobija boju od mijelina koji okruzuje nervna vlakna, tako da kada se mijelin izgubi u predelima van lezija, obicno uzrokuje atrofiju bele mase. Medjutim, atrofija mozga izazvana MS-om ne zahvata samo belu masu. Gubitak nervnih vlakana moze da dovede do smrti citavih nervnih celija, sto znaci gubitak glavnih tela nervnih celija koje cine sivu masu. Atrofija sive mase vise je povezana sa funkcionalnim posledicama nego atrofija bele mase. Medjutim, naucnici jos uvek ne znaju koje simptome uzrokuje atrofija odredjenih delova mozga, jer je ljudski mozak toliko komplikovan organ da je nemoguce odrediti koja disfukcija nastaje u kojem delu. Izvor: Everydayhealth.com
 
   

Pitamo posjetioce...

Da li ste upoznati sa MS-om?
 
 
Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS
Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS
 
Mitra Global CMS  
JoomlaMarket.de Professional Joomla Templates Club JoomlaMarket.de Professional Joomla Templates Club JoomlaMarket.de Professional Joomla Templates Club
  Advertisement
 
Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS
Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS
   
Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS