Mitra Global CMS
Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS
 

Postovani,  

Web stranica multiplaskleroza.ba je mjesto gdje cete naci sve informacije o samoj bolesti i nacinima lijecenja, medicinskim i alternativnim.                                          Nadamo se da ce postati mjesto na kome ce se oboljeli od MS-e, njihove porodice i svi zainteresovani, rado okupljati, razmjenjivati misljenja, ideje i znanja o ovoj bolesti koja nas sve povezuje.
Stranica je pocela sa radom u julu  2008. i vec od pocetka postojanja je uspjela da ispuni svoj prvobitni cilj. Tome je doprinjela i cinjenica da ova stranica posjeduje ozbiljan i kvalitetan tim urednika i administratora, koji posjeduju znanja i znacajno iskustvo iz oblasti koje uredjuju.

 
 
Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS
Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS
     
Suocavanje sa bolescu Verzija za štampu E-mail

Faze suocavanja sa bolescu

Kada saznaju da boluju od neke teske bolesti ljudi su obicno u soku i potrebno je vreme da bi im ta informacija zaista doprla do svesti. Ova faza moze potrajati nekoliko dana, ali i duze, to zavisi od osobe. Nakon prvobitnog soka, reakcije ljudi su razlicite, ali vecina reaguje nevericom i negacijom- cini im se kao da se sve to desava nekom drugom, kao da su u snu i uskoro ce se probuditi. Nekada pomisle da su lekari pogresili i da ce se sve brzo resiti. Medjutim kako vreme prolazi, vecina prelazi u sledecu fazu koju bih nazvala emotivnom, zato sto je obelezena eksplozijom emocija. Dogadja se da neki ljudi ne stignu do ovog nivoa suocavanja sa svojom bolescu, oni mesecima, a neki i duze ostanu u fazi neverice i u psiholoskom pogledu u potpunosti negiraju bolest. Nazalost, time sebi uskracuju i mogucnost duhovnog rasta. Emotivna faza suocavanja moze biti vrlo burna, ali i potpuno mirna i neprimetna, zavisi od coveka, naravno. Zapravo, za mnoge tesko obolele ljude prihvatanje i ispoljavanje emocija koje dozivljavaju ima terapijski efekat, ali bas oni su najvise skloni potiskivanju emocija. Karakteristicna pitanja koja muce gotovo sve obolele su: Zasto bas ja? i Zasto bas sada? Ako bi ljudi sami odgovarali na ova retoricka pitanja, odgovori bi izgledali otprilike ovako:Celog zivota sam dobra osoba, nikome nista lose nisam uradio. Vredno sam radio tolike godine i bas sada, kad sam mogao da uzivam- ovo . Sad moram da se borim i sa ovim, kao da nije bilo dovoljno.Radila sam sta mi se kaze, bila sam poslusna i kao dete i kao odrasla osoba. Ni sa kim se nisam svadjala, nikome nisam rekla ruznu rec. Zasto bas meni? Nisam ocekivala da cu ovako brzo da mislim o smrti. Mlada sam jos, potrebna sam deci. Spremali smo se za letovanje…Sto sada? Prave odgovore na ova pitanja necemo dobiti sve dok ne pogledamo duboko u sebe, u svoju besmrtnu dusu, jer jedino tamo su svi odgovori Ova pitanja obicno su pracena osecanjima ljutnje, tuge i straha. Ova faza je vrlo znacajna i nacin prolaska kroz nju odredjuje da li cemo prihvatiti bolest ili ne, sto u velikoj meri utice na uspeh lecenja. Najvaznije za vas, uvek ali u ovakvim slucajevima posebno, je da budete iskreni sa sobom i da sebi dozvolite da osecate sve emocije koje se javljaju. Nemojte misliti da li je to osecanje sada za vas dobro ili lose nema losih osecanja, zapamtite. Emocije su takve kakve su, tu u vama, vas je zadatak da ih prihvatite, prepoznate i nadjete najbolji nacin da ih izrazite. Velika je verovatnoca da cete to morati da naucite, jer do sada niste tako radili. Dopustite sebi da budete svoji, ne mislite o tome kako treba da budete jaki ili kako vam je potrebna snaga za borbu protiv bolesti. Suocite se sa svojim najdubljim strahom i oseticete slobodu i ljubav.Prihvatite svoju ljutnju, to je tako ljudski- biti ljut na sudbinu, Boga ili Univerzum sto nam eto, priredjuju ovako nesto ili sto dozvoljavaju da nam se ovako nesto dogodi. Osetite svoju ljutnju, ona je samo jos jedno iskustvo koje vas moze povesti pravim putem, onim koji ce vas povezati sa Izvorom. Tuga i strah su osecanja koja su obicno prikrivena ljutnjom i koja isplivaju kada se oslobodimo besa. Sa njima se takodje treba suociti i prihvatiti ih, jer ona se povremeno mogu javljati i u kasnijim fazama, kada smo vec potpuno prihvatili cinjenicu da smo bolesni. Kada smo bolesni, tuga koju osecamo povezana je sa osecanjem prolaznosti zivota i svega lepog u njemu. Mozda cete tugovati za nekim davnim danima kada ste bili mladi i kada vam nije padalo na pamet da biste se jednom mogli razboleti. Ili zbog mogucnosti da se vas zivot zavrsi pre nego sto vidite svoju decu kako su odrasla i stvaraju sopstvene porodice, ili zato sto ne zelite da se razdvojite od svog partnera i prijatelja… Naci ce se mnogo razloga za tugovanje u ovim trenucima vaseg zivota, ali to je sasvim u redu. Dopustite sebi da budete tuzni i placite slobodno, sve dok se posle toga osecate bolje. Problem sa tugom je sto se ona moze produbiti i pretvoriti u depresiju, sto se cesto desava tesko obolelilim ljudima. Neki ljudi se od svoje, sve vece, nadiruce tuge kriju iza nasmesenih lica, trudeci se da budu raspolozeni, veseli i da tese sve oko sebe. Nevolja je sto, kada su sami sa sobom i skinu veselu masku sa lica, postaju jos depresivniji, oni naime imaju dozivljaj da ih niko ne razume i da su usamljni u svojoj borbi, jer oni se bore protiv bolesti bas kao i protiv depresije. Sasvim je moguce da su u pravu, i da ih drugi ne razumeju, mozda cak ni najblizi, jer ne dele sa njima svoja osecanja, tako da se ti ljudi osecaju odbacenim od strane obolelog. Kao da ne zeli da sa njima deli svoja osecanja i brige, pa im pokazuje samo laznu pozitivnost. Ponekad spolja gledano, nema razlike izmedju pravog pozitivnog stava i povrsne, lazne pozitivnosti, ali je duboko unutra ta razlika od ogromnog znacaja i vrlo je uocljiva. Naime, osobe koje su iskreno pozitivne zaista su razumele da bolest za njih pretstavlja ne samo mogucnost, vec i neophodnost promene dotadasnjeg nacina razmisljanja i zivljenja. Oni su se suocili sa svojim osecanjima i dobro znaju da im ni zivot ni odnosi sa drugima vise nikada nece biti isti. Prihvatili su cinjenicu da su bolesni, kao i sopstvenu odgovornost za nastanak bolesti i spremni su da se oslobode starih obrazaca razmisljanja i ponasanja koji su doveli do nastanka bolesti. Spremni su da u svemu vide i osete Univerzalnu ljubav i povezani su sa Izvorom. Ovi ljudi su isceljeni. Iako mozda jos imaju simptome bolesti, njihova dusa je isceljena. Osecanje koje se takodje cesto javlja kod bolesnih ljudi je samosazaljenje. Ono je povezano sa tugom i sledecim nacinom razmisljanja: Uvek se meni desavaju lose stvari. Celog zivota sam se patio da ostvarim nesto, nikada nisam uzivao, samo rad, rad, rad i sad- ova bolestina. Bas sam baksuz. Ovakva razmisljanja vrlo negativno uticu na nase raspolozenje bez obzira da li smo potpuno zdravi, ili imamo kijavicu ili rak zeluca. I u svakom slucaju pogorsavaju nase fizicko stanje. Gde su nase misli, tamo ide i nasa psihicka energija. Zamislite sta sebi spremamo kada nam je um ispunjen negativnim mislima! Setite se poglavlja o zabrinutosti. Samosazaljenje nas pretvara u zrtvu nesrecnih okolnosti i oduzima nam svu odgovornost koju zapravo imamo za sopstveni zivot. Povratite tu odgovornost! U vremenu kada se suocavamo sa bolescu, prihvatanje sopstvene odgovornosti za nastanak bolesti moze biti vrlo tesko, ali nekada nam od toga zavisi zivot! Zapravo je mnogo lakse lamentirati nad sopstvenom sudbinom, koja nas je eto, sibala jos od rodjenja nego se hrabro suociti sa gomilom nakupljenih negativnih emocija i misli, koje nosimo sa sobom tolike godine i odluciti da ga bacimo kao smece. Jer, ono to i jeste. Mi vucemo gomile mentalnog djubreta, kroz svoj zivot, uvereni da nam je neophodno, vazno i da nas upravo ono cini onakvim osobama kakve jesmo. Plasimo se da ga odbacimo, jer to onda vise ne bismo bili mi, kao das mo mi sastavljeni od emotivnog smeca! Drzimo se svih tih negativnosti, zato sto su nam poznate, zato sto nam je tako lakse, a ponekad i zato sto smo se potpuno poistovetili sa njima. Pogledajte se u ogledalu i recite sebi: Sada sam spremna da se oslobodim svih starih obrazaca ponasanja. Zivela sam prema njima i evo me, imam …navedite svoju bolest. Oslobadjajući se tih obrazaca, oslobodicu se i svoje bolest. Bolest mi nije dosla slucajno, ona je moj ucitelj i ja je prihvatam kao takvu. Zelim da ucim i spremna sam da se menjam. Tekst mozete prilagoditi, ubacite sta zelite, vazno je samo da smisao ostane isti. Oprastajte svakodnevno- sebi, sudbini, roditeljima, svima kojima nesto zamerate i procisticete se i moci cete da osetite dodir univerzalne ljubavi. Samosazaljenje nas usmerava na nas same, ali na potpuno pogresan nacin. Kada ga osecamo, fokusirani smo na sve lose stvari koje su nam se ikada desile i koje su eto dovele do toga da se na kraju i razbolimo. Ovakav nacin razmisljanja uvodi nas u zacarani krug negativnosti iz kojeg cemo vrlo tesko izaci. Samosazaljenje je takodje povezano sa zeljom i spremnoscu za izlecenjem. Naime kada smo puni samosazaljenja, ne mozemo u potpunosti da prihvatimo svoje stanje, a time u velikoj meri umanjujemo sanse za izlecenje. U stvari, ljudi koji su skloni samosazaljenju, cesto zapravo ne zele da ozdrave. Koliko god to nemoguce izgledalo, tako je. Osoba u ovom slucaju ima neku korist od bolesti, mozda dobija vise paznje nego obicno od ukucana ili uziva u ulozi zrtve koja postaje osvetnik i nesvesno kaznjava svoju porodicu i druge bliske osobe sto nisu vodili racuna o njoj. Postoje ljudi koji razmisljaju otprilike ovako: Neka im, neka vide sad, sta sam im ja znacio! Ovo je dosta agresivan nacin razmisljanja, koji se, naravno uvek vraca nama, ma gde da je bio usmeren. Samosazaljenje moze se prevazici oprastanjem samom sebi, ali prvo je potrebno osvestiti ga i prihvatiti cinjenicu da ga osecamo. Posle toga sve ide mnogo lakse i kada prevazidjemo ovaj prvi nalet negativnih emocija, moci cemo da se bavimo pozitivnim mislima o izlecenju. Strah koji osecamo kada smo bolesni, najcesce je u vezi sa fizickim bolom i patnjom, i naravno smrcu. Svi ovi strahovi su prirodni i mogu se uspesno prevazici. Oni su u velikoj meri kulturoloski uslovljeni, jer na smrt se u nasoj kulturi vekovima gleda kao na nesto lose, negativno. Smrt je na negativan nacin predstavljana i u umetnickim delima, tako da je ova negativna slika urezana u nasu podstvest, tako da je potrebno vreme da bismo se oslobodili. Ako vas strah od smrti povremeno preplavljuje, tako da ne mozete da ga kontrolisete, savetujem vam da potrazite strucnu pomoc. Bice vam mnogo lakse da sa nekim porazgovarate o svemu sto vas muci i kroz sta prolazite. Poslednja faza u suocavanju sa bolescu je prihvatanje. Ova faza je pocetak isceljenja i ozdravljenja. Jasno je da neki ljudi nikada ne dodju do nje, ne priznaju svoja osecanja, ne suocavaju se sa njima i tvrdoglavo odbijaju da ih prihvate. Oni ostaju zaglavljeni u osecanju besa, koje se povremeno mesa sa tugom, samosazaljenjem i strahom. Nazalost, na ovaj nasin, sami sebi zatvaraju put ka unutrasnjoj promeni i isceljenju. Suzana Vemic Preuzeto sa: https://desetkams.wordpress.com/2013/09/05/suocavanje-sa-bolescu/
 
   

Pitamo posjetioce...

Da li ste upoznati sa MS-om?
 
 
Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS
Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS
 
Mitra Global CMS  
JoomlaMarket.de Professional Joomla Templates Club JoomlaMarket.de Professional Joomla Templates Club JoomlaMarket.de Professional Joomla Templates Club
  Advertisement
 
Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS
Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS
   
Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS