Mitra Global CMS
Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS
 

Postovani,  

Web stranica multiplaskleroza.ba je mjesto gdje cete naci sve informacije o samoj bolesti i nacinima lijecenja, medicinskim i alternativnim.                                          Nadamo se da ce postati mjesto na kome ce se oboljeli od MS-e, njihove porodice i svi zainteresovani, rado okupljati, razmjenjivati misljenja, ideje i znanja o ovoj bolesti koja nas sve povezuje.
Stranica je pocela sa radom u julu  2008. i vec od pocetka postojanja je uspjela da ispuni svoj prvobitni cilj. Tome je doprinjela i cinjenica da ova stranica posjeduje ozbiljan i kvalitetan tim urednika i administratora, koji posjeduju znanja i znacajno iskustvo iz oblasti koje uredjuju.

 
 
Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS
Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS
     
VODIC KROZ HCSVI II Verzija za štampu E-mail
ImageUTVRDJIVANJE HCSVI – DIJAGNOSTIKA I TRETMAN
Utvrditi da li neko ima ostecen pomenuti venski sistem relativno je lako. Pocetak dijagnostickih procedura podrazumeva doppler (ultra zvuk) jugularnih vena koristeci posebne manevre kako bi se utvrdili, neophodni parametri (dimenzije vena, elasticnost zida vena, brzine protoka...) za donosenje zakljucka. Dijagnosticke procedure se nastavljaju flebografijom. To je prakticno bezbolna metoda kojom se (najcesce) kroz femoralnu venu u preponi ulazi u venski sistem posebnim kateterima i dolazi do zeljenih vena (vena jugularis i vena azigos), ubrizgava kontrast i boji venski sistem. Ukoliko se verifikuje suzenje (stenoza) vene, ulazi se u proceduru njene dilatacije (rastezanja). Ova procedura je bezbolna iako je pacijent sve vreme svestan. Neki autori primarno (odmah) stavljaju stent (armaturu) u venu, ali ova procedura uvek sa sobom nosi rizik od tromboze pomenutog stranog tela. Flebografija sa dilatacijom traje najcesce oko 30 minuta.
HCSVI TRETMAN I NJEGOVA EFIKASNOST
HCSVI tretman je ne-operativna, minimalno invanzivna metoda koja se godinama unazad uspesno izvodi kao sastavni deo endovaskularne procedure. HCSVI tretman ukljucuje ili balon angioplastiku ili plasiranje stenta kako bi se otvorile ili ocistile vene koje dreniraju krv iz mozga i kicmene mozdine. Pacijenti koji traze ovakvu vrstu tremana su obicno vec bili dijagnosikovani na HCSVI i to prilikom pregleda kao sto su dupleks ultrasonografija, venografija magnetnom rezonancom ili selektivna venografija. Strucnjak koji izvodi proceduru je endovaskularni hirurg koji je prosao posebnu obuku za ovu proceduru. Cesto je to interventni radiolog ili vaskularni hirurg, mada i neurohirurzi se mogu specijalizovati za ovakvu vrstu vaskularnih procedura.Svako od njih ima svoj vlastiti pristup - neki preferiraju da izvode samo balon dilataciju, a neki kombinaciju dilatacije i stentiranja. Zato je vazno da prodiskutujete o svemu ovome, o svim mogucim rizicima pre nego sto se odlucite za neku od ovih opcija.
Pre-operativne procedure
Prvo se na kozu sa unutrasnje strane prepona nanese lokalni anestetik, a zatim se kroz femoralnu venu uvodi mala igla. Kroz nju se sprovede zica koja se zatim ukloni, tako da ostane kateter koji je zapravo suplja cev. Kateter, koji je ekstremno uzak, se insertuje u venu (koja je mnogo sira) i dalje se sprovodi ka desnoj srcanoj komori, zatim napolje kroz desnu pretkomoru i dalje u gornju suplju venu. Odatle, radiolog ili vaskularni hirurg mogu da dopru do vena koje dreniraju krv iz centralnog nervnog sistema, ukljucujuci unutrasnju jugularnu venu, azigos venu, vertebralne i druge vene. Kada kateter dodje do segmenta vene gde se nalazi opstrukcija ubrizgava se kontrastni agens koji preboji taj deo vene i na taj nacin se verifikuje opstrukcija ukoliko zaista i postoji. Na taj nacin se posmatraju i karakteristike krvotoka u stvarnom vremenu uz pomoc tehnologija baziranih na x-zracima, kao sto je fluoroskopija, npr. Proces se naziva kateterska venografija. Snimci koji se dobiju uz pomoc ove metode mogu se arhivirati i cuvati za dalje analize. Neki doktori ce koristiti dodatno sredstvo kao sto je intravaskularni ultrazvuk (IVUS), kako bi se i time potvrdila stenoza. IVUS je narocito od pomoci kada treba da se identifikuju problemi sa valvulama/zaliscima ili sa septumima (Septum je tkivna formacija nalik zidu u unutrasnjosti vene. Abnormalno locirani septum ili septumi mogu inhibirati krvotok kroz venu. Prema Dr Zamboniju, to je narocito cest slucaj na mestu gde se unutrasnja jugularna vena susrece sa gornjom supljom venom). Neki doktori, takodje, mere pritisak unutar vene zato sto on utice na krvotok.
Uobicajeno je da se tretman izvodi istog trenutka kada se potvrdi blokada ili blokade. Na taj nacin se izbegava suvisno pomeranje katetera napred-nazad cime se takodje smanjuju eventualni rizici. Posto je pacijent budan i svestan tokom procedure, mnogi doktori ce komuniicrati sa njim u toku dijagnostike i izvodjenja tretmana. Oni od vas mogu traziti da zadrzite dah, da ispustate dah, kako bi izmerili protok krvi ili kako bi sam tretman ucinili efikasnijim. Dalje, mnoge operacione sale imaju sistem kompjuterskog monitoringa gde se vide snimci unutar vena; tako da pacijenti zapravo mogu da prate sta se desava u unutrasnjosti njihovih vena. Dakle, uobicajene su dva tipa procedura: balon angioplastika i stentiranje.
Kod balon angioplastike, vena se otvara ili siri naduvavanjem cilindricno oblikovanog balona unutar vene i to u kratkom vremenskom intervalu. Balon, koji se nalazi blizu vrha katetera, se pozicionira u predelu stenoze i naduvava. Balon se cesto naduvava i izduvava nekoliko puta kako bi se osigurao zeljeni nivo otvorenosti/prosirenja. Kada je naduvan, balon je u stanju ekstremne cvrstine, cime se omogucava otvaranje ili otklanjanje cak i veoma teskih blokada. Jednom kada su sve stenoze otvorene ilk otklonjene  balon se izduvava i zajedno sa kateterom izvlaci kroz istu venu iz tela.
Stentiranje se izvodi u istom maniru kao i angioplastika. Ipak, za stent se koristi nesto malo drugaciji kateter (koji se zove " kateter za isporuku stenta"). Stent je metalna cevka mrezaste strukture koja je prikacena blizu zavrsetka katetera tako da moze da se postavi u venu i otvori. Kao i angioplastika, stent sluzi za otvaranje i ciscenje vena. On se smatra trajnijim resenjem od angioplastike, ali sa sobom nosi neke dodatne rizike.
Post-operativni proces
Da bi se smanjilo krvarenje, tacka reza na femoralnoj veni se tretira pritiskom na 10-20 minuta nakon procedure, a zatim se prekriva jednostavnim premazom. Od pacijenta se zahteva da miruje oko 1 cas, kako bi se oporavilo mesto reza. Neki doktori ce otpustiti pacijenta odmah nakon perioda od jednog casa, dok drugi radije zadrzavaju pacijente na bolnickom posmatranju jos neko vreme, bar do sledeceg dana.  
Sto se tice pracenja pacijenata i kontrola, to takodje varira od klinike do klinike. Kontrole mogu biti zakazane vec nakon nekoliko nedelja ili tek nakon 6 meseci. Ova variranja u osnovi mogu da pokazu u kojoj meri je doktor zainteresovan za citavu temu - da li ih interesuje samo da otklone blokadu i kontrole zakazuju samo zbog toga ili su zainteresovani za vezu izmedju HCSVI tretmana i MS-a.  Ovi drugi zele da prate promene u pacijentovim simptomima i oni obicno cesce zakazuju kontrole.
Pacijentima su od velike koristi neurolozi koji nastavljaju da prate njihovo stanje izvodeci uobicajene neuroloske testove, kako pre tako i nakon tretmana. Ovo omogucava kako pacijentima tako i neurolozima uvid u delotvornost HCSVI tretmana. Takve informacije su vazne za definisanje najboljeg moguceg post-operativnog programa za pacijente. Dalje, informacije sakupljene na ovaj nacin pruzaju i formalnu evidenciju o uticaju HCSVI tretmana sto doprinosi da se on bolje razume i unapredjuje. Treba imati u vidu da je u interesu pacijenata da im se rade neuroloski testovi pre i nakon intervencije bez obzira na to da li neurolozi podrzavaju njihovu odluku da se podvrgnu takvom tretmanu i bez obzira na to da li radiolog ili vaskularni hirurg takodje izvode kontrolne testove.
Nakon endovaskularne procedure pacijenti se stavljaju na antikoagulantnu ili anti-trombocitnu terapiju radi sprecanja formiranja krvnog ugruska (kod balon angioplastike naduvani balon moze da izazove povredu na veni, cime se potencijalno i misicni sloj izlaze krvi, sto moze da izazove krvni ugrusak; sto se stenta tice, ugrusak moze da se formira kada se poremeti protok krvi i kada ona zastane u strukturi stenta). U zavisnosti od toga sta strucnjaci koji izvode proceduru preferiraju, ovakva terapija moze da traje nekoliko dana ili nekoliko meseci, a prepisuju se razliciti lekovi od koji se neki mogu dobiti i bez recepta kao npr. Plaviks, Aspirin, Kumadin, itd. Kada se uzimaju antikoagulanti ili tzv. "razredjivaci krvi", moraju se redovno raditi analize krvi kako bi se utvrdila efikasnost terapije i proverilo da li ona deluje u okviru ciljanih vrednosti, jer u suprotnom moze doci do komplikacija kao sto je krvarenje npr. ili naprotiv, zgrusavanje. Ovo ne morate da radite u okviru klinike gde ste radili proceduru vec bilo gde, u svom domu zdravlja. Testovi krvi nisu potrebni za pacijente koji su samo na anti-trombocitnoj terapiji (Plaviks, Aspirin, itd.).
nastavice se....
Preuzeto sa: www.blogovanje.com/desetka/
 
   

Pitamo posjetioce...

Da li ste upoznati sa MS-om?
 
 
Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS
Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS
 
Mitra Global CMS  
JoomlaMarket.de Professional Joomla Templates Club JoomlaMarket.de Professional Joomla Templates Club JoomlaMarket.de Professional Joomla Templates Club
  Advertisement
 
Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS
Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS
   
Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS