Mitra Global CMS
Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS
 

Postovani,  

Web stranica multiplaskleroza.ba je mjesto gdje cete naci sve informacije o samoj bolesti i nacinima lijecenja, medicinskim i alternativnim.                                          Nadamo se da ce postati mjesto na kome ce se oboljeli od MS-e, njihove porodice i svi zainteresovani, rado okupljati, razmjenjivati misljenja, ideje i znanja o ovoj bolesti koja nas sve povezuje.
Stranica je pocela sa radom u julu  2008. i vec od pocetka postojanja je uspjela da ispuni svoj prvobitni cilj. Tome je doprinjela i cinjenica da ova stranica posjeduje ozbiljan i kvalitetan tim urednika i administratora, koji posjeduju znanja i znacajno iskustvo iz oblasti koje uredjuju.

 
 
Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS
Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS
     
Nervni sistem Verzija za štampu E-mail
ImageSvaki put, kad bilo sta uradimo, nas nervni sistem se diskretno ukljucuje na svaki stupanj radnje. Ovaj sistem je najkompleksnija i najvaznija mreza komunikacije i kontrole. Nervni sistem je od sustinske vaznosti za vid, sluh, nasu percepciju bola, kontrolu pokreta, regulaciju telesnih funkcija, poput varenja i disanja, kao i za razvijanja misljenja, jezicko izrazavanje, pamcenje i donosenje odluka. Nervni sistem obezbeduje usaglasavanje organizma zivotinje sa spoljasnjom sredinom kroz stalne i brze reakcije na promene u toj sredini i koordinaciju delovanja organizma kao celine.  Nervni sistem je u osnovi izgradjen od neurona (nervnih celija) koji predstavljaju njegove "radne delove" i glavne funkcije nervnog sistema upravo obavljaju neuroni. Njihova funkcija je slicna funkciji zica u slozenoj elektricnoj mrezi. Oni mogu pratiti promene u spoljasnjoj sredini (drazi, stimulusi) i kao odgovor na njih generisati i prenositi informaciju u vidu brzog talasa depolarizacije celijske membrane (nervni impuls) do efektornih celija. Dakle, neuroni primaju signale u jednom delu nervnog sistema i prenose ih u drugi deo, gde mogu da se prenesu i dalje na druge neurone ili da proizvedu neku radnju, kao sto je kontrakcija misicnih vlakana.
Neuroni su osetljive celije, mogu lako da se ostete ili uniste zbog povrede, infekcije, pritiska, hemikalija ili nedostatka kiseonika. Stavise kako neuroni ne mogu da se obnavljaju kada su jednom unisteni, takvi poremecaji imaju ozbiljne posledice.  Nastanak i evolucija neurona su vezani za upotrebu potencijala svih celija da kontrolisu koncentracije jona sa dve strane plazma membrane. Verovatno je jedinstvena karakteristika neurona njihov koncast oblik, koji omogucava prenosenje signala na relativno velike udaljenosti. Neuroni postoje u raznim oblicima i velicinama, ali svi imaju istu osnovnu strukturu. Kao i sve celije, imaju nukleus ili jedro koje se nalazi u sfernoj oblasti neurona, nazvanoj celijsko telo. Iz celijskog tela izlazi vise finih, korenastih vlakana. Ova vlakna se nazivaju dendriti. Iz celije, takodje, izlazi jedno dugo vlakno koje se naziva akson. Na drugom kraju racva se u vise grancica, a svaka od njih se zavrsava sicusnim kracima.  
Hemijski prenosioci
Svaki krak je veoma blizu, ali, zapravo ne dodiruje dendrite drugih neurona. Taj prazan prostor naziva se sinapsa i kroz te supljine poruke se prenose pomocu hemikalija koje se zovu nervne prenosne supstance ili neurotransmiteri. Kada signal stigne do kraka na kraju aksona, moze, u nekim okolnostima, da preskoci preko sinapse do dendrita susednog neurona i tako nastavi svoju putanju.  Celokupan centralni nervi sistem mora da se odrzava velikom kolicinom dotoka krvi koja obezbedjuje kiseonik i hranljive materije. Ima takodje dve vrste zastite. Prva je kostana zastita: lobanja, koja okruzuje mozak i kicma, koja okruzuje kicmenu mozdinu. Druga vrsta zasite sastoji se od tri membrane vlaknastog tkiva koje nazivaju mozdane opne. One prekrivaju ceo mozak i kicmenu mozdinu. Mozdano - kicmena tecnost tece kroz razlicite prostore mozga i kicmene mozdine i amortizuje sok. U filogenetski primitivnom stanju, nervni sistemi su blisko asocirani sa epidermom zivotinja, i najcesce locirani upravo u njegovoj osnovi. Ova pozicija oslikava njihovo zajednicko embriolosko poreklo. Postoji nekoliko osnovnih tipova nervnog sistema kod zivotinja: difuzan, vrpcast, lestvicast, ganglioneran, cevast. Kicmenjaci poseduju cevast nervni sistem koji se sastoji od dva dela:
- centralnog nervnog sistema (CNS)
- perifernog nervnog sistema (PNS).
Periferni nervi sistem se deli na dva glavna dela: spoljasnji sistem koji se naziva somatski nervni sistem i unutrasnji, autonomni nervi sistem.
Somatski sistem ima dvostruku ulogu. Prva je da sakuplja informacije iz organa cula i prenosi ih do centralnog nervnog sistema. Druga je da prenosi signale iz centralnog nervnog sistema do poprecno - prugastih, skeletnih, misica, kao odgovor na primljenu informaciju i na taj nacin se inicira pokret.
Svesno i nesvesno
Delatnost autonomnog nervnog sistema je regulacija rada unutrasnjih organa i zlezda - poput srca, stomaka, bubrega i pankreasa - za razliku od somatskog nervnog sistema koji ima dve glavne komponente - sistem cula i motorike. Informacije o spoljnom svetu dobijaju se preko organa cula kao sto su oci, koje sadrze posebne receptorske celije. Postoje slicne celije za bol, dodir i temperaturu koze. Signali ovih receptora se prenose ka centralnom nervom sistemu kroz senzorska nervna vlakna. Sema signala u ovim vlaknima, koja moze da se sastoji od miliona impulsa u jednoj sekundi, pruza nam sustinske podatke o spoljnom svetu. Bas kao sto senzorska vlakna prenose informacije ka centralnom nervnom sistemu, tako i motorilka vlakna prenose signale od centralnog nervnog sistema ka misicima.  I senzorska i motoricka vlakna su i sama sastavni deo senzorskih i motorickih neurona. Svi neuroni imaju celijsko telo, kao i vice vlakana koja iz njega izlaze. Motoricka i senzorska vlakna periferog nervnog sistema su samo najduza vlakna odgovarajucih neurona. Celijska tela senzorskih vlakana nalaze se izvan mozga u njegovoj neposrednoj blizini ili u kicmenoj mozdini, dok se celijska tela motorickih neurona nalaze unutar mozga ili kicmene mozdine. Motoricka i senzorska vlakna, koja prenose poruke do i od odredjenog organa ili oblasti, nalaze se grupisana u nervu. Razliciti nervi "opskrbljuju" odredjene oblasti ili organe. Ukupno 43 para nerava izlazi iz centralnog nervnog sistema: 12 parova lobanjskih nerava iz mozga i preostali 31 par sa obe strane kicmene mozdine. Lobanjski nervi uglavnom snabdevaju organe cula i misica na glavi, mada jedan veoma vazan lobanjski nerv - vagus - opskrbljuje organe za varenje, srce i vazdusne puteve u plucima. Neki kranijalni nervi, poput optickog nerva, sadrze senzorska vlakna. Stoga, periferni nervi sistem sluzi za prenosenje senzorskih i motorickih poruka izmedju CNS, s jedne strane, i misica, zlezda i organa cula, s druge strane. Nema nikavu ulogu u analizi senzorskih signala, kao ni u iniciranju motorickih signala. Razlog tome je sto se obe ove aktivnosti desavaju u CNS-u.  
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistem je deo nervnog sistema koga grade neuroni skoncentrisani u nervnim centrima i smesten je u kicmenom kanalu i lobanjskoj duplji. Pruza se duz uzduzne ose tela i kod kicmenjaka se sastoji od:
- mozga, smesten u lobanjskoj duplji i
- kicmene mozdine, smestena u kicmenom kanalu.
Delovi CNS-a coveka su:
- kicmena mozdina (medulla spinalis)
- produzena mozdina
- most
- mali mozak
- srednji mozak
- medjumozak
- veliki mozak   
Mozak
Mozak predstavlja proširenje prednjeg dela nervne cevi i sastoji se iz: prednjeg (velikog) mozga, medjumozga, srednjeg mozga, malog mozga i produzene mozdine. Ljudski mozak se cesto naziva bioloskim kompjuterom ili biokompjuterom. "Bioloskim", jer predstavlja deo zivog organizma, a "kompjuterom" zato sto moze da sakuplja, koristi i cuva informacije, kao i da deluje u skladu sa njima, poput svakog kompjutera. Poredjenje ljudskog mozga sa kompjuterom daje neku predstavu koliko je slozeno funkcionisanje mozga, no to je samo donele tacno. Pre svega, nas mozak moze da barata sa vise informacija nego kompjuter i moze da koristi podatke na mnogo vise nacina od kompjutera. Nijedan kompjuter ne moze da misli, niti da donosi zakljucke, kao ni da poseduje emocije. Iako komjuter moze da izvodi nezamislive matematicke operacije, ipak ne moze da dizajnira automobile, spejs - satlove ili nebodere, ne moze da pise poeziju ili da rezira filmove. Ljudski mozak je meko, roze - sivo tkivo, koje po formi i obliku podseca na ogromni orah sa velikim brojem brazda i izboranom povrsinom. Mozak muskarca u proseku tezi 1350 g , a zene 1200 g. Tezina mozga predstavlja oko 2% ukupne telesne tezine. Mozak je izgradjen od vise od 10 000 miliona neurona, od kojih je svaki manji od tacke na kraju ove recenice. U centralnom delu svakog neurona se nalazi nukleusni centar ili jedro, kontrolni centar celije, debela vlakna, akson i mnogo delikatnih vlakana koji se nazivaju dendriti. Aksonima su mozdane celije povezane sa ostatkom tela, a dendritima sa uspostavlja komunikacija izmedju neurona.  
Prednji ili veliki mozak (telencephalon)
U toku evolucije je prednji mozak CNS-a najvise progresivno evoluirao. Njegova primarna funkcija je centar cula mirisa i to on obavlja kod nizih kicmenjaka. Kod visih kicmenjaka je, osim mirisne, dobio ulogu glavnog koordinacionog centra i centra vise nervne delatnosti. Nervne celije se kod visih kicmenjaka nalaze u povrsinskom sloju sive mase – mozdanoj kori, dok nastavci nervnih celija grade unutrasnjost mozga – belu masu. Mozdana kora je centar celokupne nervne delatnosi i umne aktivnosti.  Kod vecine kicmenjaka povrsina velikog mozga je glatka; medjutim, kod visih sisara, posebno coveka, ona je uvecana pojavom brazda i nabora. Raspored i izgled brazda je isti kod svih ljudi bez obzira na njihove umne sposobnosti. Nervni centri su lokalizovani, odnosno u kori mozga se razlikuju zone sa razlicitim, tacno odredjenim funkcijama. Tako se u potiljacnoj oblasti nalazi centar za vid, u slepoocnoj je centar za sluh itd. Posto se nervna vlakna ukrstaju na svom putu, bilo u mozgu bilo u kicmenoj mozdini, to desna polovina mozga kontrolise levu stranu tela i obrnuto. Najvecu povrsinu kore zauzimaju tzv. asocijativne zone. U njima su smesteni neuroni koji ostvaruju vezu izmedju drugih oblasti, objedinjuju sve impulse; to su zone psihickih funkcija, ucenja, logickog misljenja. Pokriven je ostalim delovima mozga tako da se vidi samo sa donje strane. U njemu lezi treca mozdana komora. Na njegovom krovu je razvijena epifiza, zlezda sa unutrasnjim lucenjem. Na donjoj strani, podu komore, oznacenoj kao hipotalamus, javlja se levkasto ispupcenje (infundibulum) koje je u vezi sa hipofizom. Hipotalamus je vrlo znacajan refleksni centar koji kontrolise temperaturu tela, rad unutrasnjih organa, krvni pritisak, san, osecaj gladi, zedji, straha, besa. Narocito jako je razvijen kod nizih kicmenjaka. Jednom uzduznom brazdom podeljen je na dva dela, samo kod sisara postoji i poprecna brazda koja ga deli na cetiri reznja. U srednjem mozgu nema komora vec se nalazi Silvijusov kanal koji povezuje trecu i cetvrtu komoru. Duz njegove osnove teku snopovi vlakana koji povezuju prednji mozak sa produzenom mozdinom i malim mozgom.  
Mali mozak (cerebellum)
Kod sisara je podeljen na dve hemisfere i srednji deo. Mali mozak je centar ravnoteze i misicne koordinacije pa je njegova velicina proporcionalna pokretljivosti zivotinje. Narocito jako je razvijen kod zivotinja koje se brzo i okretno krecu (kod riba su to npr. ajkule, kod ptica su to dobri letaci, a kod sisara trkaci). Kod vodozemaca i gmizavaca je slabo razvijen.  Siva masa je smestena u perifernom delu (kori), dok se bela nalazi u unutrasnjosti. Kod sisara dolazi do jakog nabiranja malog mozga pa bela masa zalazi izmedju nabora sive mase, sto na poprecnom preseku izgleda kao razgranato drvo. Usled toga se vrlo cesto naziva drvo zivota.  
Produzena mozdina (medulla oblongata)
To je zadnji deo mozga koji se nastavlja na kicmenu mozdinu. U njoj se nalazi cetvrta komora ciji je krov jako tanak, ali su pod i bokovi zadebljali i u njima se nalaze: nervna vlakna koja povezuju produzenu mozdinu sa prednjim delovima mozga; nervni centri za: disanje, rad srca, sirenje i skupljanje krvnih sudova, gutanje, povracanje. Kod coveka produzena mozdina svojim gornjim krajem obrazuje mozdani most (pons) i sa nje polaze mozdani nervi: IX, X, XI i XII par. Takodje kod coveka produzena mozdina gradi pod cetvrte mozdane komore.
Mozdane komore
Kanal nervne cevi u nivou mozga obrazuje prosirenja – mozdane komore, koje su medjusobno povezane i nastavljaju se u kanal kicmene mozdine. U velikom mozgu se nalaze I i II mozdana komora (u svakoj hemisferi po jedna), osim kod riba kod kojih veliki mozak nije izdeljen na hemisfere pa je i komora neparna. III mozdana komora nalazi se u medjumozgu, a IV je smestena u zadnjem mozgu (zadnji mozak sacinjavaju mali mozak, produzena mozdina i kod coveka i mozdani most). III i IV komora povezane su Silvijusovim kanalom (u srednjem mozgu), a III je preko otvora u vezi sa I i II komorom. IV komora se nastavlja na kanal kicmene mozdine. Mozete pogledati animaciju o delovima mozga tako sto cete kursor staviti na deo mozga koji Vas interesuje.
Prenos poruka
Mozak prima poruke od culnih organa - ociju, usiju, nosa, jezika i koze, kao i od niza receptora u misicima i senzorima temperature krvi. Oni se ponasaju poput uredjaja za unos informacija u komjuter. Ove informacije putuju do specijalnih prijemnika, odnosno senzora, smestenih u hemisferama mozga. Poruke, koje salju nervi, su poznate kao impulsi. Oni u mnogome podsecaju na elektricne signale u strujnim kolima u okviru kompjutera. Svaki neuron je slabo naelektrisan, cak i onda kada se ne koristi i to zahvaljujuci naelektrisanim hemijskim supstancama u celiji i oko nje. Svi impulsi su identicni. Svaki deo mozga tumaci poruke na osnovu toga koliko ih primi u odredjenom trenutku. Mozak odredjuje koje su poruke od vece vaznosti za telo. Nervni impulsi putuju mozgom brzinom do 400 km/h, a 200 ovakvih impulsa moze proci neuronom svake sekunde. Za razliku od kompjutera kojeg mozemo iskljuciti, mozak je uvek aktivan. Cak i kada spavamo svake sekunde do mozga i iz njega putuje 50 miliona nervnih poruka.    
Hemijska veza
Kao i u slucaju hemijskih supstanci u vezi sa nervnim impulsima, mozak upravlja i specificnim hemijskim "kuririma" koji prenose poruke, poznatim kao hormoni. U telu postoji vise od 30 razlicitih hormona koje proizvode endokrine zlezde, kao sto su pankreas, stitna zlezda, jajnici i testisi. U svrhu dostave poruka ove zlezde oslobadjaju hormone u krvotok, ali i vrse kontrolu aktivnosti onih organa kojima su te poruke upucene. Dok se nervni impulsi krecu i deluju brzo, hormoni dovode do sporih i dugorocnih promena kao sto su rast, razvoj organa za razmnozavanje, cuvanje i iskoristavanje energije koja se dobija iz hrane. Sve endokrine zlezde su pod uticajem hipofize. Ova zlezda velicine graska, koja se nalazi na korenu mozga, funkcionise poput sistemskog softvera ili glavnog programa kompjutera. Ona usmerava druge zlezde tako sto oslobadja hormone koji pokrecu ili zaustavljaju njihovo delovanje ili pak pojacavaju ili smanjuju njihovu aktivnost. Hipofizu kontrolise hipotalamus koji se nalazi na mozgu. On deluje 24 h dnevno, nadziruci i regulisuci sve sto ulazi u organizam. To je i izvor osecaja gladi, zedji, sna, emocija. Hipotalamus i hipofiza su samo dva organa za prikazivanje podataka cija funkcija se moze uporediti sa funkcijom monitora ili stampaca na kompjuteru. Ostali glavni aparati, koje mozak koristi za prikazivanje poruka, su misici. Pod uticajem "motornih" zona u mozgu misici cine da se telo pokrece.
Kicmena mozdina (medulla spinalis)
Zadnji deo nervne cevi, kicmena mozdina, predstavlja cilindricni stub nervnog tkiva, dugacak oko 40 cm, prostire se celom duzinom tela od mozga do sedalnog dela. Iduci ka zadnjem kraju tela ona se suzava, ima centralni kanal u sredini. Sa obe stane kicmene mozdine polaze nervi koji su segmentalno rasporedjeni – ima ih onoliko koliko i kicmenih prsljenova. Raspored sive i bele mase je obrnut u odnosu na veliki mozak – bela masa je spolja, a siva se nalazi unutra. Siva masa na poprecnom preseku daje oblik slova H, naime, ona obrazuje jedan par ledjnih i jedan par trbusnih rogova. Sa ledjnih rogova polaze senzitivna, a sa trbusnih motorna nervna vlakna pa se po izlasku iz kicmene mozdine sjedinjuju u zajednicki nerv. Belu masu cine uzlazna i silazna nervna vlakna kojima se provode nadrazaji ka mozgu kao i impulsi od mozga ka raznim organima. Kicmena mozdina je prema tome sprovodnik nadrazaja u pravcu mozga (uzlazna nervna vlakna) kao i impulsa koji se salju od mozga (silazna vlakna). Osim toga, ona je centar za mnoge proste reflekse, odnosno, kicmena mozdina vrsi kontrolu prostih refleksnh radnji. To se postize neuronima cija vlakna se prostiru na kratkim razdaljinama uz i niz kicmenu mozdinu, kao i pomocu interneurona koji prenose poruke direktno izmedju senzorskih i motorickih neurona. Ako, na primer, slucajno stavimo ruku na vrelu ringlu, receptori bola u kozi salju poruke putem senzorskih vlakana do kicmene mozdine.Neke od ovih poruka se odmah prenose neuronima do motorickih neurona koji kontrolisu pokrete misica ruke i sake, te brzim, "automatskim" pokretom povlacimo ruku. Druge poruke idu uz kicmenu mozdinu i prenose se pomocu neurona do motorickih neurona koji kontrolisu pokrete vrata. Na ovaj nacin, glava se odmah okrece u pravcu izvora bola. Naredne poruke se salju do mozga i izazivaju svesni osecaj vreline i bola.
Mozdanice i likvor
CNS je obavijen vezivnim opnama (mozdanicama) kojih kod sisara ima tri:
1. tvrda – spoljasnja, ka lobanji;
2. paucinasta – srednja, nezna, rastresita i bogata limfom;
3. meka – unutrasnja, naleze na mozak i sadrzi krvne sudove koji prodiru u unutrasnjost mozga.
Prostor izmedju mozdanica je ispunjen likvorom (cerebrospinalna tecnost) tako da ceo CNS pliva u tecnosti i na taj nacin se stiti od udara o tvrdu povrsinu lobanje i kicmenih prsljenova.
Krvni sudovi mozga kod coveka
Delovi mozga dobijaju arterijsku krv preko arterijskog sestougaonika (circulus arteriosus cerebri). Na bazi mozga njega grade:
- prednja mozdana arterija (a. cerebri anterior)
- srednja mozdana arterija (a. cerebri media)
- grane a. basilaris koja nastaje spajanjem leve i desne kicmene arterije (a. vertebralis).
Prednja i srednja mozdana arterija su zavrsne grane unutrasnje karotidne arterije. Spoljasnja karotidna arterija daje zavrsnu granu koja ishranjuje mozdanice i naziva se srednja mozdanicna arterija (a. meningea media). Sva krv mozga se iz lobanjske duplje prikuplja venskim sinusima. Zidove ovih sinusa gradi tvrda mozdanica pa su cvrsti i nerastegljivi, neelasticni. Van lobanje se sinusi produzavaju u unutrasnju jugularnu venu (v. jugularis interna) koja se uliva u venski ugao.
Evolucija nervnog sistema
Najprostiji tip nervnog sistema, mrezast (difuzan) javlja se prvi put kod zarnjaka i rebronosa. Sundjeri, najprimitivnije visecelijske zivotinje, nemaju diferenciran nervni sistem vec kod njih sposobnost nadrazivanja i kontraktilnosti imaju samo epitelijalne celije koje se nalaze oko pora.
________________________________________

Literatura

- Dzekson, Tom: Svetska enciklopedija zivotinja, MUN, Zemun, 2007
- Soric, Vitko: Morfologija i sistematika hordata, Kragujevac: Univerzitet, Prirodno-matematicki fakultet, 2002
- Stankovic, Sinisa: Uporedna anatomija kicmenjaka, Beograd: Naucna knjiga, 1950
- Stankovic, Sinisa: Ekologija zivotinja, Beograd: Zavod za izdavanje udzbenika SR Srbije, 1961
- Djorović Ana, Kalezic, M: Morfologija hordata. Bioloski fakultet, Beograd
- Kalezic,M: Osnovi morfologije kicmenjaka, ZUNS, Beograd, 2001
- Ratajac, Ruzica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995
- www.bionet-skola.com

Preuzeto sa: http://www.biologija.rs/nervni_sistem.html
 
   

Pitamo posjetioce...

Da li ste upoznati sa MS-om?
 
 
Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS
Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS
 
Mitra Global CMS  
JoomlaMarket.de Professional Joomla Templates Club JoomlaMarket.de Professional Joomla Templates Club JoomlaMarket.de Professional Joomla Templates Club
  Advertisement
 
Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS
Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS
   
Mitra Global CMS Mitra Global CMS Mitra Global CMS